HR - Ljudski Resursi - Srbija

Od 1. januara žene u penziju sa 64 godine

Od Nove godine uslov za starosnu penziju za žene menja se tako da će osiguranice ostvariti pravo ukoliko imaju 64 godine i najmanje 15 godina staža. One žene koje do kraja ove godine mogu da podnesu zahtev za penziju moraju da imaju navršene 63 godine i 10 meseci života i najmanje 15 godina staža. Prvi dan 2026. godine doneće nove uslove, pa će osiguranicama za starosnu penziju biti potrebno 64 godine. Ovaj uslov odnosi se na sve kategorije osiguranika, što znači na zaposlene, samostalce i poljoprivredne osiguranike žena.

Postoji i mogućnost ostvarivanja prava na starosnu penziju i po osnovu 45 godina staža osiguranja, za oba pola, bez obzira na godine života, podsećaju iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Fond PIO.

Zakon o PIO inače propisuje da je uslov za starosnu penziju najmanje 15 godina staža osiguranja i 65 godina.

Starosna granica za žene će se postepeno podizati sve do 2032. godine, kada je predviđeno ujednačavanje uslova za starosnu penziju za oba pola – 65 godina i minimum 15 godina staža osiguranja.

Zakon, pored starosne, predviđa i prevremenu starosnu penziju koja omogućava da osiguranik ode u penziju ranije, uz ispunjenje uslova u pogledu dužeg ukupnog staža osiguranja.

Od 2024. godine ovi uslovi su usklađeni za oba pola – pravo na prevremenu starosnu penziju stiče se uz najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina. Ovo pravo se ostvaruje uz trajno umanjenje mesečnog iznosa penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg ostvarivanja prava u odnosu na starosnu granicu za redovnu penziju, a maksimalno umanjenje ne može preći 20,4 procenta. Osiguranici koji ispunjavaju ovaj uslov mogu da biraju da li će podneti zahtev za prevremenu penziju uz umanjenje ili će sačekati ispunjenje uslova za starosnu penziju bez umanjenja.

Da bi se penzija ostvarila po ovogodišnjim uslovima neophodno je da žene radni odnos prekinu 30. decembra i 31. podnesu zahtev za penziju, ako već čekaju poslednji dan u godini. Ukoliko bi zahtev podnele prvog radnog dana, onda bi u penziju morale po novim uslovima.

Zahtev za ostvarivanje prava na penziju ne može da podnese iz radnog odnosa s obzirom na to da se pravo na starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja. S obzirom na to da penzijskom fondu stiže veliki broj zahteva, prednost će uvek imati oni koji su ispunili propisane uslove, odnosno oni kod kojih se može odmah pristupiti sprovođenju postupka i donošenju rešenja.

Takođe, bilo bi celishodnije, apeluju iz Fonda PIO da građani pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na penziju provere u svojoj filijali da li su im kompletirani svi podaci o stažu i zaradama kako bi se, u slučaju potrebe, na vreme izvršila korekcija i ažuriranje podataka u matičnoj evidenciji i na taj način skratio postupak utvrđivanja prava i donošenja rešenja. 

Prestanak nije potreban za preduzetnike osiguranike koji obavljaju privremene i povremene poslove i ugovorene poslove, kao i osiguranike koji su izabrani, imenovani ili postavljena lica i osobe koje su hranitelji u skladu sa zakonom od dana ispunjavanja uslova.

Pravo na starosnu penziju, kada je reč o muškarcima, ostaju isti, sa 65 godina i najmanje 15 godina staža ili 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine.

Starosna granica se snižava osiguranicima koji su radili na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, što im omogućava raniji odlazak u penziju.

Ukoliko je zaposleni deo staža ostvario u inostranstvu, a deo u Srbiji, o pravu na penziju odlučiće se po propisima zemlje u kojoj je radio, a zakonski rok za donošenje penzijskog rešenja je dva meseca.